Љубав моја, животе мој,
што те нема кад ми требаш ти,
тиха кућа, празан је сто,
само туга ноћас говори...
Ко ће деци песме певати,
кад те свако вече дозивају,
питају ме: „Где је мама сад?“
а сузе ми саме падају...
Рефрен:
Врате се, љубави моја,
без тебе је хладан дом,
свако вече деца плачу,
док те траже пред иконом.
Шта да кажем малим срцима,
кад ме питају кроз сан,
„Хоће ли нам мама доћи?
а ја ћутим сваки дан...
Хармоника тихо заплаче,
кларинет ми душу раскида,
свака нота на те мирише,
свака ноћ ме теби дозива...
Љубав моја, животе мој,
ако чујеш песму у тами,
знај да тебе деца чекају,
и да срце још те памти...