Kerka

Ћерко моја, данас невеста си,

са белим рукама из дома одлазиш ти.

Тихо отац сузе крије,

а срце му се као камен ломи и бије.

Одлазиш далеко, нови дом да свијеш,

а отац само жели срећна да будеш.

Свака соба на тебе мирише,

сваки корак без тебе тужно се чује.

Рефрен:

Плаче отац, не од муке,

већ му ћерка одрасла.

Из руку је пушта у туђи двор,

а у души остаје бол.

Ћерко моја, кад ти буде тешко,

сети се дома, тамо је све људско.

И кад те живот далеко однесе,

отац ће за тебе Богу да се моли и принесе.

Свадбена песма, а срце тугује,

ћерка се данас за другог удаје.

Свира хармоника тихо до зоре,

а отац сам са сузама збори.

Завршетак:

Нек те прати срећа кроз све дане,

нек ти љубав никад не престане.

А кад ме некад у мислима тражиш,

знај да те отац воли, где год да се налазиш. ❤️🎻🎶