Untitled

(Strofa 1)

Doš’o sam iz Srpca, nisam im’o ništa,

ni puta, ni plana, samo prazna priča,

u džepu vjetar, u grudima vjera,

rek’o sam sebi – biću neko, k’o zvijer.

Doš’o na brdo, Šiljkovo me zvalo,

sve zaraslo bilo, ništa nije dalo,

kamen, korov, zemlja tvrda k’o zid,

al’ nisam st’o – nisam taj lik.

(Prelaz)

Ruke krvave, al’ srce još jače,

svaki novi dan – korak sam bliže,

niko nije vjerov’o da ću uspjeti ja,

sad gledaju – kako sijam k’o dan.

(Refren)

To je Šiljkovo brdo – tu sam post’o neko,

od nule do svega, al’ nisam rek’o “neko”,

koze na pašnjaku, porod kraj mene,

ovo nije sreća – ovo ruke stvorene!

Neka zavide, neka hoće da slome,

ja sam k’o stijena – ne dam svoje,

iz Srpca do vrha – moj je to put,

Šiljkovo brdo – moj život, moj trud!

(Strofa 2)

Sad imam sve što sam sanj’o nekad,

al’ znam dobro – nije palo s neba,

svaka kap znoja, svaki bolan dan,

sad se vidi – ko je pravi, ko je sam.

Koze bleje, jutro budi me rano,

porod uz mene – to mi je glavno,

ne treba meni ni zlato ni grad,

imam svoje – i ja sam bogat.

(Refren)

To je Šiljkovo brdo – tu sam post’o neko,

od nule do svega, al’ nisam rek’o “neko”,

koze na pašnjaku, porod kraj mene,

ovo nije sreća – ovo ruke stvorene!

Neka zavide, neka hoće da slome,

ja sam k’o stijena – ne dam svoje,

iz Srpca do vrha – moj je to put,

Šiljkovo brdo – moj život, moj trud!