Stihom

I šampion ponekad padne, ali i tada ostaje jak

Kao Feniks iz pepela se vraća, to je taj pobednički znak

A onda krene još jače, iako bi svako stao

Za njega predaje nema, on bi za pobedu sve dao

Sam protiv svih, ničega se taj ne boji

Preko trnja do zvezda, dok ranjen na presto stoji

Svi misle bilo je lako, i da to može baš svako

On se sa trona smeši, a u stvari bi od bola plakao

A najveću borbu ne vodi, ratnik na istočnom frontu

Niti borac u ringu, dok niže pobedu stotu

Pravi šampion je dete koje u postelji leži

Samo protiv najačeg neprijatelja, ne pomišljajući da beži

I dok vreme lagano curi, što nije dobar znak

Poslednja runda, poslednji minut, sat otkucava tik-tak

I kada gubi borbu, on kreće na ništa ili sve

Stihom do snova baj balkan, da deca ozdrave što pre