Untitled

U noći gde zvezde tiho planu,

leti mala Zvončica kroz san.

Na prozoru čeka je Petar Pan,

osmeh nestašan, pogled vatren kao dan.

Prah sa krila po sobi sija,

dok šapuće: “Noć je samo naša magija.”

Srce lupa, vazduh gori,

dok joj vetar guzu polako razori.

Zvončice, ti mala seksi iskro

kad me takneš — nestane sva tama.

Letimo gde niko ne zna plan,

noć je naša, ja i ti — i Petar Pan.

Na dlanu joj svetlost drhti blago,

a on joj kaže: “Sa tobom je sve lako.”

Usne blizu, ali vreme stane,

dok se zvezde tope sa nebeske strane.

Zvončice, ti mala iskra sna,

kad me takneš — nestane sva tama.

Letimo gde niko ne zna plan,

noć je naša, ja i ti — i Petar Pan.