IZA TIŠINE

Iza tišine moje noći

još te ima, još te čujem.

U svakoj čaši starog vina

ime tvoje ponovo osjetim.

Grad je tih, a srce glasno,

nema sna što briše trag.

Sve što nisam smio reći

ostalo je među nama.

Iza tišine, iza bola,

ljubav živi – tvrdoglava.

Nije nestala, samo čeka

da joj opet damo ime.

Iza tišine, iza svega,

još si moja, još sam tvoj.

Što je pravo, a što krivo,

zna samo ovaj nemir moj.

Kažu ljudi: „Proći će te“,

kao da je vrijeme lijek.

Al’ ne znaju kako boli

kad ti fali jedan svijet.

Nosim dane kao kamen,

al’ ne dam da me slomi.

Jer što vrijedi mir bez tebe,

kad duša sama tone.

Iza tišine, iza bola,

ljubav živi – tvrdoglava.

Nije nestala, samo čeka

da joj opet damo ime.

Iza tišine, iza svega,

još si moja, još sam tvoj.

Što je pravo, a što krivo,

zna samo ovaj nemir moj.

Ako ikad pitaš Boga

zašto boli ovako,

reći će ti – ljubav nije

za one što žive lako.

Iza tišine, iza noći,

iza laži i oprosta,

ostaje ono što smo bili,

kad je duša bila prosta.

Iza tišine, iza mene,

jedna istina stoji:

volio sam – i još volim,

koliko me srce nosi.

Iza tišine…

ostajem ja.