Untitled

(Strofa 1)

Davno sam ostavio kuću i moj rodni dom,

Dok se svet rušio u srcu mom.

Na odlasku mom, majka je suze lila,

A napolju je bila hladna, zimska idila.

Iz ličkog sela ja sam krenuo na put,

Te davne devedeset prve, svet je bio ljut.

(Strofa 2)

Bratski rat je taman počeo da pali,

Nismo znali šta nas čeka, nismo znali...

Bilo je teško ići dalje, kroz magle i dane,

Pa me sudbina odvela daleko, preko grane.

Sedam dugih godina ja majku nisam sreo,

Za tu našu nesreću samo mi smo znali.

(Refren)

A moglo je drugačije, moglo je da bude,

Da rat ne pogasi ognjišta i ljude.

Sve te teške oluje što su preko nas prošle,

I sve ove godine što su same došle...

Danas kad pogledam, sve je to bezveze,

Dok rodni kraj i uspomene beže.

(Strofa 3)

Oluja je došla, roditelji moji beže,

I danas me oko srca ta nepravda steže.

Al' došao je dan što se godinama ček'o,

Kad se vratio sin iz zemlje daleko.

(Završnica)

Suze su padale kao prolom oblaka,

Nakon toliko godina tugovanja i bolova.

Kad smo se videli prvi put, svet je zanemeo,

Otišao sam kao dete, a vratio se zreo.