[Intro]
Trideset godina na leđima, a kao da ih je sto…
Neke rane ne zarastu, samo se naučiš da živiš s’ njima.
Ovo je priča o meni…
O Darku.
[Refren]
Nosim teret koji ne vidi niko spolja,
al’ srce zna koliko puta je bilo do dna.
Život me lomio, ostao sam bez oca,
al’ još stojim zbog deteta — to mi je snaga.
Ako padnem sto puta, ustaću sto prvi put,
jer krv i bol su me naučili šta znači put.
Nisam heroj, samo čovek bez plana,
al’ još dišem… i to je pobeda dana.
[Strofa 1]
Rođen bez garancije da će biti lako,
siromaštvo mi je bilo prvo prezime — Darko.
Dvanaest godina bez roditeljskog krova,
selidbe, tuđi zidovi, hladna nova slova.
Gledao sam decu kako imaju sve,
ja sam učio rano šta znači „nema se“.
Majka Jasmina — lavica bez sna,
nosila nas sama kad je pucala stvarnost sva.
Brat Ivan uz mene kad je bilo tiho,
kad se ćuti jer boli, a nema se kome više.
Učio sam da ćutim, da gutam poraze,
jer su suze luksuz kad te život gazi.
Refren]
Nosim teret koji ne vidi niko spolja,
al’ srce zna koliko puta je bilo do dna.
Život me lomio, ostao sam bez oca,
al’ još stojim zbog deteta — to mi je snaga.
Ako padnem sto puta, ustaću sto prvi put,
jer krv i bol su me naučili šta znači put.
Nisam heroj, samo čovek bez plana,
al’ još dišem… i to je pobeda dana.
[Strofa 2]
Pre tri godine stao mi je svet,
otac Zoran — otišao, ostao samo eho i led.
Nisam stig’o sve da mu kažem,
sad razgovaram s’ tišinom, dok se noći slažu.
Kažu „vreme leči“, al’ lažu mi pravo,
samo naučiš da nosiš rupu u glavi stalno.
Hteo sam da vidi kakav sam postao,
da mu kažem: „Ćale, izdržao sam.“
Razočarenja su mi druga kuća,
ljudi dođu kad ima, nestanu kad se sluša.
Poverenje sam dao pogrešnima često,
sad zidam zidove gde je bilo mesto.
[Refren]
Nosim teret koji ne vidi niko spolja,
al’ srce zna koliko puta je bilo do dna.
Život me lomio, ostao sam bez oca,
al’ još stojim zbog deteta — to mi je snaga.
Ako padnem sto puta, ustaću sto prvi put,
jer krv i bol su me naučili šta znači put.
Nisam heroj, samo čovek bez plana,
al’ još dišem… i to je pobeda dana.
[Strofa 3]
Kažu mi: „Jak si“, a ja ne znam po čemu,
znam samo da preživim svaki novi nemir u svemu.
Kad mi je najteže i mrak stegne grudi,
pogledam dete — i srce se probudi.
Zbog njega guram i kad nemam snage,
zbog njega trpim ove stare ožiljke i strahove.
Ako ikad padnem, znam razlog da ustanem,
da ne ponovi moj put, da ima bolji dan sutra, amanet.
Nisam savršen, nosim greške k’o lance,
al’ ljubav prema detetu briše sve distance.
Ako me pitaš ko sam, bez maske i plana —
Ja sam Darko.
Slomljen… ali još stojim.
[Outro]
Za majku, za brata, za oca koji gleda odozgo…
I za dete koje mi je dalo razlog da nastavim.
