Opet si mi blizu, a svit je daleko,
u tvom se smiju sve moje brige.
I nije važno kud će nas cesta,
kad s tobom iman mirne ruke.
Na licu ti sunce, u oku mi dom,
k’o da se život dogodi tek sad.
Sve šta san tražia, našlo je glas —
u tvojoj tišini, u nama.
A znaš li, dušo, šta mi triba?
Ništa veliko… samo da si živa u mom danu.
Ja biran nas — i kad je teško, i kad ide,
ja biran nas — i kad se srce malo stisne.
Nek’ se minja svit, nek’ sve okrene naopako,
ti si mi razlog da ostanen jak.
Ja biran nas — i kad je malo, i kad puno,
ja biran nas — da te volin svaki put iznova.
I neka svi odu, nek’ sve se gasi —
mi ćemo svitlit… samo ti i ja.
Nisan ja čovik od lipih riči,
al’ kad te gledan, sve mi dođe lako.
I svaki tvoj dan čuvan k’o zlato,
da ti se smiješ, da ti je toplo.
Ako nas uvati nevera,
nek puca nebo, nek nosi val —
ja znan di pripadan, i to mi je spas:
u tebe, u nas.
Jer s tobom i kad šutiš, razumin,
s tobom mi i najteži dan prođe mirnin.
Ja biran nas — i kad je teško, i kad ide,
ja biran nas — i kad se srce malo stisne.
Nek’ se minja svit, nek’ sve okrene naopako,
ti si mi razlog da ostanen jak.
Ja biran nas — i kad je malo, i kad puno,
ja biran nas — da te volin svaki put iznova.
I neka svi odu, nek’ sve se gasi —
mi ćemo svitlit… samo ti i ja.
I nema te sile, ni te godine,
šta može izbrisat ovo među nama…
Kad mi se nasloniš — sve mi je jasno:
ovo je ljubav prava.
Ja biran nas — ispod ovog istog neba,
ja biran nas — dok god mi srce triba.
Nek’ se minja svit, nek’ sve okrene naopako,
ti si mi razlog da ostanen jak.
Ja biran nas — i kad je malo, i kad puno,
ja biran nas — da te volin svaki put iznova.
I neka svi odu, nek’ sve se gasi —
mi ćemo svitlit…
samo ti i ja.
