Tuđa

Teško možeš da mi priđeš,

Stigneš i prestigneš,

Moje mane, moje rane

Kako mi je

Znaju samo crne vrane.

I ne mogu sama

Više da se borim

Sa sobom i drugima

Zaboravila sam kako da volim.

Kad se u predmet pretvorim,

Kad te za ljubav više ne molim,

Iza leđa sve da ostavim

Ponos i reč opet da pogazim

Sebi cu da zabranim.

Nikad tvoja, samo svoja,

Nikad tudja, samo ludja,

Sto sam starija, to sam besnija

Nikako pametnija.

Jer mislila sam jednom i zauvek,

Da o meni maštaš oduvek,

Ali to je bila lažna slika,

Slaba uteha za hrabrog vojnika.

Nikad tvoja, samo svoja,

Nikad tudja, samo ludja,

Sto sam starija, to sam besnija

Nikako pametnija.