Danas kao starih slika u glavi mi sećanja lista, čvakanja naših do zore i tvoje pojave što blista. Zvezde spojiše nas, kliknu kao da je mene deo. Od prvog pogleda osećao sam ko da se znamo život ceo. Ko da smo već bili zajedno u mnogo prošlih života. Ko u pesmi, nešto te činilo je izuzetnom, ne samo lepota... Al odjednom se trgnem, preseče me kao hladna kiša, stvarnost prođe mi pred očima i sva mi sećanja stiša.
[ Začarala me veštica crne kose i lepog lica. Omekšivač mi u piće sipala je zlica. Pričam s njenom slikom, začaran činima i opsednut njenim likom. ]
[ Nisam želeo ništa osim nekog lepšeg sutra i da sa sobom te povedem u lepa mirišljava jutra. Sad sve bih dao, samo da na 5 minuta, pustiš da te zagrlim i nikad više ne bi bila ljuta. ]
[One noći zvezde nam posustale, a zla je sudbina htela razum da nam pomuti i da uzburka nam tela. Svoj zavrte rulet i sve se sručilo na nas, da tvoj osmeh više ne vidim i da više ne čujem tvoj glas. Sve urodno sam imao, al u meni ne da ti iz inata pas. Pa sam morao da te zaboravim, al nije mi išlo ni na čas. ]
[ Začarala me veštica crne kose i lepog lica. Omekšivač mi u piće sipala je zlica. Pričam s njenom slikom, začaran činima i opsednut njenim likom.]
[ Posle toliko vremena kad si naletela, mislio da sanjam, da si videla te sreće. Al ubrzo se moj san pretvorio je u košmar jer ti se ponašaš ko da sam smeće.
Ja mislio sam da ja sam taj, da objavama mislila na mene ti si. Zaslepela me želja, nisam video da nisam. Ne zameri, što još meni posebna ti si.
Ova je igra preterano duga, zar od svega što mogli smo biti, od nas osta praznina i tuga.
Šteta što u ovom životu nije bilo za nas sreće, znam da i ti želiš. Al zla sudbina da pusti neće.
Kad na pogrešnim adresama ostarimo, čak i vreme kada nas zaboravi, ona dama sa početka priče u mojoj glavi će da boravi. ]
[Začarala me veštica crne kose i lepog lica. Omekšivač mi u piće sipala je zlica. Pričam s njenom slikom, začaran činima i opsednut njenim likom.]
