[Uvod – tiho, emotivno, uz harmoniku ili klavir]
Kažu da vreme leči sve…
al’ tvoje oči — ne leče se.
---
[Prva strofa]
Kad me gledaš, svet mi stane,
sve drugo tad prestane.
Tvoje ime noć mi šapuće,
a srce neće da zaćuti, ne može.
U tvom pogledu plamen gori,
opija, a ništa ne govori.
I kad ćutiš, sve mi kažeš,
k’o da znaš gde najviše me lažeš.
---
[Refren]
Oči od vina, dušo, opasna si,
u njima plivam, a tonem kad si.
Oči od vina, greh i kazna,
i kad si moja — nisi prazna.
Oči od vina, ne daju mira,
u njima gubim sve što se dira.
Oči od vina, pijem te bez kraja,
a srce ti se predaje — bez raja.
---
[Druga strofa]
Tvoje ruke, hladne, a gore,
svaki dodir hiljadu boje.
Kad me ljubiš, sve se gasi,
a ja znam — to me ne spasi.
Znaš da sam tvoj, i kad odem,
nosiš mi dušu k’o greh na podne.
I kad kažeš “gotovo je”,
ja se opet vratim tebi, bez broje.
---
[Refren]
Oči od vina, dušo, opasna si,
u njima plivam, a tonem kad si.
Oči od vina, greh i kazna,
i kad si moja — nisi prazna.
Oči od vina, ne daju mira,
u njima gubim sve što se dira.
Oči od vina, pijem te bez kraja,
a srce ti se predaje — bez raja.
---
[Bridge – tiše, emotivno, vokal u fokusu]
Kažu da ljubav ne boli,
al’ mene tvoja još davi.
Ako sutra ne svane,
nek’ mi ime tvoje ostane.
---
[Završni refren – pun orkestar, snažan vokalni kraj]
Oči od vina, prokleto tvoje,
da mi srce nikad ne zaboravi boje.
Oči od vina, zadnja mi rana,
i tvoja laž — moja hrana.
Oči od vina, pijem te s mukom,
a ti mi prolaziš drugom rukom.
Kad te vidim, sve se slomi,
al’ opet, opet te volim.
---
[Outro – tiho, emotivno]
Oči od vina…
Nek’ me piju do kraja života.
