Morana

Planine se lome pod njenim korakom,

Svetlost se gasi pred crnim oblakom.

Zaboravi sunce, zaboravi dah,

Stiže boginja što seje strah!

Oči su joj bezdan, praznina i led,

U kosmosu ona zavodi red!

Svaki list što vene, njena je žrtva,

Zemlja pod njom ostaje mrtva!

MORANA! Carica večnog zimskog sna!

MORANA! Iz mračnog ti izvireš dna!

Vesnica smrti svoj gnev nam sprema

Želiš da odeš ali izlaza nema

Zalediće reke, zalediće krv,

Ti si za nju običan crv.

Zimska tišina , to je njen krik,

U ogledalu leda vidiš joj lik!

Nema molitve ni toplog ognjišta,

Ostaje samo pustoš i ništa!

MORANA! Carica večnog zimskog sna!

MORANA! Iz mračnog ti izvireš dna!

Vesnica smrti svoj gnev nam sprema

Želiš da odeš ali izlaza nema

Sneg prekriva kosti...

Nema milosti...

Ona sada vlada

MORANAAAAAAAAAAAAA