Ulićne Priće

Beton pod nogama, grad bez sna

Motor bruji, noć je moja zona

Ulazi tiho, al’ scena stane,

Pogled hladan, k’o da nosi rane.

Lanac na vratu, svetla na meni,

Kaže da voli kad pričaju o meni.

Štikle po pločniku – ritam ulice,

Prilazi bliže bez izvinjenice.

Kaže da zna ko sam, čula je glas,

Da pravim haos kad padne mrak.

Ruke na struku, pogled bez srama,

Navikla na momke, al’ ja nisam drama.

Kod mene nema „sutra“ ni plana,

Samo noć, beton i tama.

U tri ujutru – grad je naš,

Ne pitaj ništa, samo prati gas.

Prljave misli, al’ stil je čist,

Sa mnom je rizik – al’ voli taj twist.

U tri ujutru – nema kočnica,

Beton je hladan, al’ vatra je u očima.

Bez ljubavi, bez lažnih fraza,

Samo ritam srca i basa.

Auto parkiran pod slabim svetlom,

Ona se smeje – igra se s vetrom.

Kaže da voli kad sam bezobrazan,

Kad pričam malo, a gledam opasno.

Grad bruji, sirene u daljini,

Mi stojimo blizu, al’ nismo fini.

Prst po vratu, šapat uz vrat,

Kaže „ti si lud“ – ja kažem „baš“.

Ona zna ko sam, zna moj kraj,

Da nisam princ – ja sam beton i sjaj.

Kad svane jutro – svako na svoj put,

Al’ noćas gori i grad i klub.

Nema srca, samo adrenalin,

U očima plamen, u grudima dim.

Nek’ pričaju ljudi šta žele svi,

Mi znamo istinu – u tri.

U tri ujutru – grad je naš…

Neon treperi, zora se budi,

Ona odlazi – takve su ludi.

Bez broja, bez traga, bez plana,

Samo noć što ostaje rana.