Kum moj, Drumova Kralj

Kume moj, pola sveta prošao,

za volanom život ostavio,

kamiondžija, drumove zna,

gde god stane — društvo se stvara.

Noćne smene, magla i put,

al’ osmeh nosi kô dobar drug,

sad autobus kroz gradove tera,

al’ u duši motor se ne da.

Kume moj, drumova kralj,

gde je pesma — tu si najjači baja!

Voli društvo, čašicu dve,

lepu ženu kad prođe — nasmeje se.

Motor riče, kafana zove,

život kratak — nek’ se dobro provede!

Kume moj, živ bio sto godina,

ti si čovek — prava veličina!

Kad se skupe stara ekipa,

odmah pesma, priča i šljiva,

svi ga znaju, dobar je lik,

svakom pruži ruku u tren, u mig.

Nije svetac — al’ srce ima,

zna da nazdravi sa svojima,

a kad lepa žena mu namigne,

samo brkove malo podigne.

Kume moj, drumova kralj,

gde je pesma — tu si najjači baja!

Voli društvo, čašicu dve,

lepu ženu kad prođe — nasmeje se.

Motor riče, kafana zove,

život kratak — nek’ se dobro provede!

Kume moj, živ bio sto godina,

ti si čovek — prava veličina!

Za kumstvo se srcem stoji,

pravi drug se retko broji,

drumovi ga svuda nose,

al’ kod svojih srce dođe.

Nek’ se toči, nek’ muzika trešti,

kum je čovek što sa svakim se smeši,

dok motor bruji, zora sviće,

naš će kum da živi — još sto leta i više!