Bez Kočnica

Beton.

Dim.

Mrak.

Klik – start.

Hodan brzo – pogled led,

Ulica me digla – nisam bled.

Nema priče, nema strah,

Ime moje – težak prah.

Lanac hladan, puls mi jak,

Tri ujutru – moj je mrak.

Ona prilazi, zna taj stil,

Kaže “ti si haos” – jesam, chill.

Ne nudim bajke, nudim gas,

Sa mnom kratko – al’ do das.

Korak bliže, zid uz zid,

Grad nas gleda – boli me briga za grid.

Bez kočnica – samo gas,

Ako goriš – gori s’ nas.

Beton krv, srce čelik,

Nisam svetac – al’ sam velik.

Motor reži, noć je gladna,

Ona voli kad je scena hladna.

Kažem malo – gledam dugo,

Sa mnom nema “sutra”, drugo.

Ožiljci su moj parfem,

Nisam fin, al’ nisam nem.

Grad me test’o hiljadu puta,

Ja se vraćam – ista ruta.

Šapat grub, ruka čvrsta,

Igra opasno – ali čista.

Ako padne – pada hard,

Sa mnom nema safety

Nema ljubav, nema plan,

Samo beton, krv i stan.

Ako kreneš – nema nazad,

Ovo nije film ni fazon lažan.

Bez kočnica – samo gas…

Zora stiže, nestajem k’o dim,

Grad me zna – al’ ne zna tim.

Tri ujutru – to je znak,

Ja sam vatra.

Ja sam mrak.