Zavoleh jedno devojče

Zavoleh jedno devojče,

od malena pa do velika,

dođe vreme da je uzmem, oj aman, aman,

al' devojče teško se razbole.

Ja pođoh da je vidim,

a ona mi želju kaza:

usred zime belo grožđe, oj aman, aman,

usred leta žutu dunju.

Ja odoh u čaršiju

da joj tražim želju njenu,

usred zime belo grožđe, oj aman, aman,

usred leta žutu dunju.

Kad se vratih iz čaršije,

sretoh momu na nosilima,

dvesta dajem – spustite je, oj aman, aman,

trista dajem – da je vidim.