Jebiga

Kada će doći kraj,

kraj svih problema…

I stres taj — kada izlaza nema.

Plaća mala, u jednu ruku stala,

žena mi u depru pala,

a nisam ni ja ništa bolji, ja bi stroj,

ali moja jadna plaća mala.

Vata-me-de-pre-si-ja,

Re-ce-si-ja-me-ši-ša,

Pa-re-bje-že-od-me-ne,

Br-zi-nom ka-o ka-da-pa-da ki-ša!

Žena se od mene rastala,

i opet kažem: “jebiga”.

Sa drugim se sastala,

i opet kažem: “jebiga”.

Ne ide bez briga, ova recesija,

jebiga… jebiga.

Vata-me-de-pre-si-ja,

Re-ce-si-ja-me-ši-ša,

Pa-re-bje-že-od-me-ne,

Br-zi-nom ka-o ka-da-pa-da ki-ša!